ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ И ИЗЛОЖБА О ДОГАЂАЈУ КОЈИ ЈЕ 1918. ПРОМЕНИО БАНАТ

У простору Архива Војводине представљена је књига „Записници Српског народног одбора у Великом Бечкереку 1918.“ пратећа изложба „39 дана који су променили Банат – Српски народни одбор у Великом Бечкереку 1918” чији су аутори директор Музеја присаједињења 1918, архивски саветник и кустос – историчар Зоран Вељановић и архивски саветник Историјског архива Зрењанин Ванда Војводић Мицовa.

Програм је водила виши архивиста Архива Војводине Сања Гавриловић, која је најавила говорнике и тему веома важну за српку историографију. Тему о првом Народном одбору у војвођанским областима Банату, Бачкој и Барањи која први пут представља јавности један од 211 народних одбора/већа чији изабрани представници су учествовали на Народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду 25. новембра 1918. године. Она је у најави рекла да  изложба и књига приказују и описују сву драматичност догађаја присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији 1918 на прелому векова и промени империјума на војвођанским просторима.

На промоцији и отварању изложбе поздравне речи је упутио директор Архива Војводине др Небојша Кузмановић:

 „Хвала вам свима што сте у ово топло јунско време дошли да и на овај начин обележимо Видовдан, најзначајнији празник у нашем народу. Оваква изложба и прича о прецима који су довели до тога да ми данас на овом месту говоримо својим језиком заслужује сваку врсту подршке и захвалности.“

Директорка Музеја Војводине мр Тијана Станковић Пештерац је између осталог рекла:

„Зоран Вељановић се овом темом бави више година са више аспеката и ова књига је заправо девета књига у едицији „Присаједињење 1918.“ чији је наслов „Записници Српског народног одбора у Великом Бечкереку 1918.“ и тиме се наставља рад на публикацијама које се баве управо овом веома значајном темом ослобођења и уједињења.“

Један од водећих српских историчара проф. др Дејан Микавица је као рецензент одржао запажену беседу из које издвајамо:

„Реч је о изузетно корисном научном делу које увелико превазилази задате норме и оно што подразумевамо под узусима и захтевима једне класичне изложбе и једног каталога…Историја Српског народног одбора у Великом Бечкереку је почетак једног ратничког дела демократске и националне политике Срба који је у току Првог светског рата ескалирао кроз процес борбе на Солунском фронту, где су се поред осталих бораца борили и Банаћани…То је један процес кад се заправо одлучује о будућности Српског народа о његовој Заветној мисли и борби која је вођена у правцу националног ослобођења и државног уједињења…Од краја 17. века Срби нису били само привилегована нација у Хабзбуршкој монархији… Срби јесу покушавали да извојују овај статус који никада нису реално успели да добију у Хабзбуршкој монархији, статус историјске нације. Али, у исто време од краја 17. века од грофа Ђорђа Бранковића који је био утамничен због идеје о српској државности и српској Војводини, практично имате ситуацију да су Срби у Хабзбуршкој монархији и велеиздајници, да су тамничени, да су вешани, хапшени, интернирани, као што су интернирани и у Првом светском рату. Одузимана им је имовина као и у Првом светском рату, одузимана звона, бакар са црквених торњева, да им је одузимана имовина њихових спортских, научних и културних друштава. Дакле био је то један бескрупулозан, дискриминаторски однос хабзбуршких власти према српском народу и постојала је нека врста заједничкох именитеља хабзубршке политике према српском народу о чему лепо пише Вељановић у уводном делу. Постоји нешто што се може дефинисати као процес институционалне асимилације српског народа у Хабзбуршкој монархији, Вељановић је то свео на категорије германизације и мађаризације…Мађарска државна политика и идеја односи превагу и побеђује српску националну политику уочи Првог светског рата.  Срби су се практично били свели на статус губитничке нације и целокупна њихова либерална и демократска национална политика је поражена. Они се налазе у пречанским крајевима у тешкој ситуацији народа за којег је прорачунато колико ће требати деценија да се потпуно асимилују и постану део мађарске политичке нације. Једино што је могло да спаси Србе у њиховим вишевековним настојањима да сачувају свој национални и верски идентитет јесте био рат“…

Директор Историјског архива Града Новог Сада Петар Ђурђев као један од рецензената ове научне публикације, је између осталог рекао:

„Српски народни одбор у Великом Бечкереку је одиграо пивотну, кључну улогу у 1918. години. У тој кључној години када су почели да се кидају ланци цензуре и ропства неко је требао први да скупи храбрости и да започне политичко организовање Срба на простору северно од Саве и Дунава…Ти људи нису знали оно што ми знамо данас, како ће се борба завршити и где ће се повући границе а они су ризиковали све своје, животе породица, лично богатство, каријере. Они су били спремни да у том одлучујућем моменту буду ти који су преузели иницијативу и са победоносном Српском војском извојевали да се некадашње области Српског Војводства присаједине превасходно Краљевини Србији…Шаљем огромне похвале на рачун Историјског архива Зрењанина, некад Бечкерека, мени драгог Петровграда и музеја Војводине што су пронашли снаге и издали овакво једно значајно дело.“

Ванда Војводић Мицова као историчар архивски саветник се у излагању базирала на самој грађи коју има фонд из кога су узети записници.

„Ово је наш први заједнички пројекат а надам се да тема није исцрпљена и да ћемо и даље наставити да сарађујемо. Наш фонд „Српски народни одбор 1918.“ је доспео у Историјски архив Зрењанин управо из архива Војводине, јер су колеге 9. новембра 1989. године овај фонд  донеле нама, урадили су примопредајни записник, без пописа грађе, 0,15 сантиметара. Тај фонд је све до 1997. године стајао не обрађен и апсолутно се њиме нико није бавио. Те године је дугогодишњи директор Историјског архива Зрењанин, историчар архивски саветник Милан Ђуканов узео да среди овај фонд. Урадио је аналитички ивентар, историјску белешку и видео да ту има доста материјала и то уградио у књигу „Први српски народни одбор 1918.“. Ови записници, које смо колега и ја објавили први пут садрже податке који се тичу првих дана успостављања нове власти, збацивања аустро-угарске власти, формирање нових органа, припреме за Велику народну скупштину у Новом саду. Имамо и податке да су ти људи једноставно желели да се директно присаједине Краљевини Србији. Имамо и такозвану оставу односно записе о томе како су се ове промене одразиле на обичне људе…“.

Директор Музеја присаједињења 1918, архивски саветник и кустос – историчар Зоран Вељановић је између осталог на овом догађају рекао:

„Ово је прва изложба и књига о догађају а један од таквих догађаја је и оснивање првог Српског народног одбора у Великом Бечкереку. Банат је увек био бунџијски настројен и на крају крајева и Први српски устанак је био у Банату 1594. године кад су Турци на Врачару спалили мошти Св. Саве. То је у ствари био Први устанак Срба против Турака. Банаћани су дакле, први основали одбор у Великом Бечкереку а истог дана увече у Темишвару а за два дана у Вршцу. Кад су видели да је прошло два три дана а Бачвани мудрују, Славко Жупански и Живко Терзић су сели у ауто и дошли су у Матицу Српску, где су се окупљали српски прваци и завапили: Браћо, шта радите, дижте се, ми већ три одбора направисмо! Тај део стоји у споменици ослобођења у ових десет књига које смо направили до сада. Бачвани који су са Барањцима већ радили на многим другим акцијама, спашавању деце и сирочади из Босне и Херцеговине, основани као централни Народни одбор у Новом Саду, са браћом Словацима, Русинима, Хрватима, Буњевцима, крећу да остварују своја већа да би одбранили своја политичка права, што је онда кулминирало на Великој народној скупштини у Новом Саду…Ово је први пут да се грађа објављује по свих архивистичким узусима и поред књиге колеге Ђурђева ово је уџбеник, који сваки архивиста може да узме и види које елементе мора да садржи објављивање архивске грађе…“

Изложба докумената и књига представљају омаж делатности првом Народном одбору Срба основаном у Банату у тадашњем Вел. Бечкереку (Петровграду, Зрењанину). Пројекат је плод сарадње Музеја Војводине, Историјског архива Зрењанин и Архива Војводине.

Приредио за вас архивиста Саша Младеновић

Поделите објаву

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Можда ће Вас занимати и...