Историјски архив Зрењанин је установа културе од регионалног значаја која се бави заштитом, прикупљањем, сређивањем, обрадом и чувањем архивске грађе. Архив, такође, омогућује доступност архивских докумената у научно – истраживачке, приватноправне и јавноправне сврхе. Због вредне архивске грађе, књига, новина и часописа, те због његове културно просветне, изложбене и издавачке делатности Историјски архив Зрењанин има значајно место у културном животу наше средине.

Зрењанински историјски архив је почео са радом 1. августа 1947. године, по одлуци Главног извршног одбора Народне скупштине аутономне покрајине Војводине, под именом Архивско средиште број 4 у Зрењанину. Територијална надлежност обухватала је град Зрењанин и срезове: Бегејски, Тамишки и Јашатомићки.

Први управник био је Тимотеј Тима Рајић, богослов и правник, петровградски велики бележник, члан Историјског друштва у Новом Саду и један од водећих архивских стручњака свога времена у Војводини. Данашњи назив Архив носи од 1965. године. За успешан рад, Архив је 2007. године награђен престижном наградом Златни архив која се додељује најуспешнијим архивима у Републици Србији.

Делатност заштите архивске грађе и регистратурског материјала обавља у складу са Законом о културним добрима, за град Зрењанин, општине Нови Бечеј, Нова Црња, Житиште и Сечањ. Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива врши се у преко 2.000 регистратура. Архив Војводине је матични архив који има надлежност контроле рада Историјског архива Зрењанин.

Просторије Архива налазе се у левом крилу зрењанинске Градске куће. Грађа се чува у депоима површине 584 m2, у згради Градске куће и адаптираном, измештеном депо – простору. Од 2007. године Архив поседује и репрезентативан изложбени салон у којем се постављају изложбе, које приређује Архив из грађе својих богатих фондова и збирки, али и угошћују изложбе других Архива, институција и појединаца.

У Архиву се чува више стотина фондова и збирки са преко 5.000 метара архивске грађе настале у периоду од 1765. до данас. На основу извршене категоризације 1998. године, 67 фондова (1765–1956) је проглашено културним добром од изузетног значаја, а 66 фондова (1769–1970) од великог значаја. Из грађе је издвојено 116 раритета који се чувају у посебним условима. Документи су писани на латинском, немачком, мађарском и српском језику. За значајније фондове су израђена научно–информативна средства – аналитички инвентари, именски и географски регистри. Поред ових информативних средстава постоји и Водич кроз архивске фондове који омогућује истраживачима лакше сналажење и проналажење докумената. Архив је опремљен рачунарима, скенерима и фотоапаратима уз помоћ којих се врши дигитализација архивске грађе, ради лакше доступности корисницима. Микрофилмовање и дигитализација се обавља од 2003. године.

Архив има и библиотеку са око 20.000 књига и 3.000 годишта часописа и новина. Књиге су из области историје, географије, права, филозофије, етнологије, медицине, уметности итд, на хебрејском, латинском, старогрчком, румунском, словачком, чешком, словачком, чешком, енглеском, француском, руском мађарском, немачком и српском језику. Најстарија књига датира из 1576. године на латинском језику. Неки часописи и новине су сачувани у континуитету од 1851. године и чувају се у посебним условима.