Историјски архив Зрењанин је установа културе од регионалног значаја која се бави заштитом, прикупљањем, сређивањем, обрадом и чувањем архивске грађе. Архив, такође, омогућује доступност архивских докумената у научно – истраживачке, приватно правне и јавно правне сврхе. Свој правни статус Историјски архив Зрењанин заснива на одредбама Закона о заштити културних добара из 1994, Закона о култури из 2009. У припреми је и нови закон који ће надамо се подробно захватити проблематику ове културне делатности у српској држави.

Историјски архив Зрењанин је за протеклих седам деценија свога постојања, заиста много тога и урадио, упркос свим тешкоћама и проблемима са којима се Архив сусретао, и које је, уз пуно труда и напора, захваљујући залагању запослених, успевао да превазиђе. Данас је Архив један од стубова културног живота у овом делу Србије. Лаички гледано архивска служба никада није била атрактивна делатност и често се на њу гледало са потцењивањем. У ранијим епохама она је деловала у сенци јавности, бивајући веома често занемарена и скрајнута и тек у неким моментима одређеног историјског периода избијала на површину и у средиште општег занимања. У епохи „глобализације“ коју живимо грађанин се мора, на овај или онај начин, сусрести са архивом или регистратуром. У Историјском архиву Зрењанин се чува сређена грађа а у бројним регистратурама се чува грађа у настајању. Највећи број грађана сазнаје за архив само онда када он постане неизбежан и када се траже начини за остваривање неког права и решавање свакодневних проблема.

Значај делатности Историјског архива Зрењанин је у чувању архивске грађе културног добра од општег интереса које је похрањено у његовим депоима. То је својеврсно културно наслеђе Зрењанина (Петровграда, Беликог Бечкерека) и средњег Баната које је настајало у временском интервалу од средине XVIII века до данашњих дана.

Историјски архив има своју спољну службу која обавља надзор над више од 2.000 регистратура, које стварају свакодневно регистратурски материјал из кога ће бити класификована архивска грађа на овом подручју. Ова служба се стара савесно да документарни материјал који настаје у њеном пословању буде у сређеном стању пре него што и сам једног дана не заврши у Архиву.

Одељење за сређивање архивске грађе руководи најважнијим пословима сређивањем, обрадом и формирањем архивских фондова и збирки којих има више стотина и чији број непрестално расте.

У Историјском архиву Зрењанин се посебна пажња поклања бризи о фондовима и збиркама и то је примарна делатност запослених. На основу извршене категоризације 1998. године, 67 фондова (1765–1956) је проглашено културним добром од изузетног значаја, а 66 фондова (1769–1970) од великог значаја. Из грађе је издвојено 116 раритета који се чувају у посебним условима. Документи су писани на латинском, немачком, мађарском и српском језику. Корисници најчешће користе следећу архивску грађу:

А) Магистрата града Великог Бечкерека 1769–1918. (на мађарском језику)

Б) Градског поглаварства Петровград 1918–1941. (на српском језику)

В) Збирка црквених матичних књига 1746–1895.

Г) Збирка карата и планова 1752–1992.

Д) Збирка повеља 1769–1847.

Архивистичка струка налаже свакодневно вођење евиденције о грађи, као примарну делатност а потом и израду научно- обавештајних средстава: историјских белешки, аналитичких и сумарних инвентара итд.

Одељење секретаријата прва је инстанца којој ће се заинтересовани за архивску грађу обратити по доласку у Архив, и која се истовремено брине о вршењу материјално-финансијских послова.

Историсјки архив Зрењанин у својој делатности има и архивску библиотеку која представља праву ризницу знања и памћења, са књижним фондом који броји близу 20.000 инвентарних јединица, међу којима је најстарија књига из 1573. године.

За значајније фондове су израђена научно–информативна средства – аналитички инвентари, именски и географски регистри. Поред ових информативних средстава постоји и Водич кроз архивске фондове (до сада изашле две свеске XIV/1; XIV/2) који омогућује истраживачима лакше сналажење и проналажење докумената. Архив је опремљен рачунарима, скенерима и фотоапаратима уз помоћ којих се врши дигитализација архивске грађе, ради лакше доступности корисницима. Микрофилмовање и дигитализација се обављају од 2003. године.

Издавачка делатност Архива, будући да није примарна, је скромног обима. До сада је објављено 13 свезака стручног часописа „Архивска грађа“ који ће, захваљујући успешно аплицираном пројекту, поново обновити свој рад. Објављене су и 24 монографске публикације, међу којима се посебно издвајају репринти значајних историографских дела издатих поводом јубилеја стогодишњице ослобођења и уједињења овог дела Баната са матицом Србијом. Међу посебно вредним издањима је репринт чувене монографије „Петровград“, урађен 2019. године.

Архив, такође, омогућује доступност архивских докумената у научно – истраживачке, приватне и правне сврхе корисницима из земље и иностранства. Архив поседује читаоницу/салу за коришћење архивске грађе, у којој годишње истражује више десетина истраживача. Архив издаје и уверења о подацима садржаним у архивској грађи на захтев странака, у јавноправне и приватноправне сврхе.

Архив је успешно организовао на десетине ауторских и гостујућих изложбених поставки. Датум 21. септембар 2007. године, значајан је по отварању Изложбеног салона Историјског архива Зрењанин. Овај простор је поклонио град институцији за њен 60. рођендан а ради се о простору од 146 квадратних метара. Допринео је томе да запажене ауторске и гостујуће изложбе које су овде приређене учине Архив препознатљивим широј јавности и у великој мери допринесу његовом имиџу.