У свечаном салону Историјског архива Зрењанин, организовано је вече поезије на коме је многобројна публика имала част да чује истакнутог српског ствараоца из Црне Горе, Невена Милаковића, аутора збирке поезије “Вила са Кошара”. Своју поезију, ове вечери, је говорио и млади песник пореклом из Сјенице Данило Васојевић, брат од стрица јунака са Кошара водника Ивана Васојевића Јагуара.
Веће је отворио један од најпознатијих културних делатника у граду на Бегеју Милан Бјелогрлић Бели, бираним речима:
„Нисмо ми тек тако, на самом почетку, изабрали Мирјану и Михаила да нас овде забаве ни да нас уведу у ову поетску тему већ да нас овом Косовском песмом окрепе и придигну… У овој великој данашњој драми цивилизација, ми као српски народ, морали би имати свој национални програм. Не мора то да буде прихваћено апсолутно од свих и не може јер Срби су такви, али ти основни коридори друштвеног живота, морали би да буду организовани тако, у том току велике свести историјске улоге. Очигледно је да смо ми као заблудели прошли кроз више од пола века наше историје. Држали смо се оног наратива да су ратови страшна ствар иза нас, да су то ратови људи који нису свесни зла и злочинаца. Мислили смо да ратова више никад неће бити, да је то увек био историјски инцидент, то је историја свакодневнице…“
“Вила са Кошара” је збирка родољубивих и патриотских песама, од којих је свакако најпознатија истоимена песма, захваљујући којој је песник и одликован високим одликовањем Министарства одбране Србије.
Нема Космет ко да брани,
трулије су њине кости,
дижите се опевани,
а њима нек` Бог опрости.
Они мртви светом ходе,
А нису ни били живи,
`ајде браћо, устај роде,
Јуриш соколови сиви!
Одломак из песме „Вила са Кошара“
“Вила” је широм српског света популаризована у интерпретацији Данице Црногорчевић, уз покровитељство Министарства одбране Србије.
За Васојевићеву поезију коју је изговарао у маниру самог великог Његоша, ове вечери је подесно било рећи стихове из спева Луча Микрокозма: Дивни пјевче српске народности, бич си судбе веће испитао…
Питају ме, а одговор знају
Кад сам рођен
Видовдан
Је мој рођендан
И то онај
1389.
Обилићев ја сам син…
Одломак из песме „Датум рођења“
Најбољу рецензију Васојевићеве поезије дао је Матија Бећковић, подржавши рад младог песника, који је по професији доктор оралне хирургије. Васојевић живи и ради у Београду а ради у породичном стоматолошком центру „Дентал центар Васојевић“. Ове вечери Васојевић је казивао и своју песму „Анђели са Кошара“:
И да знате, браћо, због свих палих Вас
Зато има данас нас
У рају сте ја верујем
Храброшћу сте се успели ка вечношћу
Безграничан ја вам желим лет
И НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА
АНЂЕЛИМА СА КОШАРА
У поговору за збирку „Кошмари Кошара“ Васојевић говори о мотивацији за писање ове збирке: „Наређујем овима песмама да ове поменуте (и оне неправедно непоменуте) јунаке и хероје не прекријете велом тајне, већ да о њима наглас причате“. Заиста ове вечери Васојевић је грмео у спомен свог брата Ивана и свих палих јунака са Кошара.
Историчар Игор Мицов, који је био и моредаратор ове вечери, је подсетио на историјску епизоду ослобађања Косова и на велике српске песнике који су досањали тај дан:
„Чекао се толико, повратак на Косово, српске државе, Срби су тамо одувек били, неки душом а неки телом. Пролазиле су године деценије векови, у међувремену је ојачала српска држава али Косово још није било ослобођено. Тадашња наша држава Краљевина Србија под вођством краља Петра Карађорђевића у конзулат у Приштини слала је најбоље људе. Поменућу последња три конзула и сви су били песници, Војислав Илић, Бранислав Нушић и Милан Ракић. Пред смрт умире Војислав Илић и каже пријатељу Нушићу, нисам успео да саставим сплет песама о Косву а умрећу. Нушић се разболео и нешто слично рекао Ракићу. Милан Ракић је био из имућне породице, школовао се у иностранству али се вратио у Србију и отишао на Косово да помогне напаћеном српском народу. Испевао је многе песме али је посебно познат по једној, за мене најлепшој „На Газиместану“…
Публика је имала прилике да чује и стихове из најновије збирке песама “Радост покајања”. Милачићева духовна поезија сваког српског родољуба гађа право у срце.
Несташе у том трену и жртве и џелати,
неста и мрака и свјетла и зла што добру прети,
о каква ми радост Душу испуни када схватих,
сву ју је прожео овај прекрасни дечак Свети.
И ништа више децо не може да ме спречи
сваком ће искушењу Душа да одоли,
само да Господ једно никада не дозволи,
да никад не пресахну ове Свете детиње речи:
„НЕ БРИНИ МАМИЦЕ МИЛА, НИШТА МЕ НЕ БОЛИ.,,
Одломак из песме Aнђео
Многобројна публика уживала је у музичким интерпретацијама Невенове и новије српске родољубиве поезије у извођењу вокалног солисте Мирјане и Михаила Младеновића на гитари.
Невен је рођен 1963.године у данашњој Подгорици, а од 2000.године живи и ствара у Бару. Свој надимак Ликота “дугује” пореклу свог оца из Лике. Мајка му је из јуначког српског племена Кучи из Црне Горе. Невен за себе каже да је Србин и ништа осим тога. ЈНА је служио управо у Зрењанину и није пропустио, да ове вечери, изговори стихове, које је написао као војник, пре много година.
Поетско вече је било посвећено блаженопочившем владици Амфилохију (Радовићу) и завршено је изворном косовском песмом „Јечам жњела Косовка девојка“и стихом: КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ!
Историјски архив Зрењанин
