У четвртак, 17.11. на Дан града Зрењанина и Дан ослобођења у Првом светском рату у Барокној сали града Зрењанина, одржана је промоција књиге „Записници Српског народног одбора у Великом Бечкереку“ (Петровграду, данашњем Зрењанину), Књига је заједнички пројекат Историјског архива Зрењанин, директора Мирјане Басте и Музеја Војводине, који води мр Тијана Станковић Пештерац.
Барокна сала је била мала да прими велики број челних људи у граду на Бегеју, колега из институција културе и децу из зрењанинске Гимназије која су дошла на својеврсни историјки час на овај свечан и значајан датум.
Приређивачи издања су заменик директора Музеја Војводине, кустос и историчар др Зоран Вељановић и историчар Ванда Војводић Мицова, архивски саветник из Историјског архива Зрењанин.
Ванда Војводић Мицова је дала генезу настанка овог штива: -Фонд „Српски народни одбор у Великом Бечкереку“ је у Историјски архив Зрењанина стигао из Архива Војводине 1989. године. Све до 1997. године он је био у депоу архива, нико га није истраживао, нико га није сређивао, док наш колега покојни Милан Ђуканов није те године узео да га истражује и сређује. Фонд садржи драгоцену грађу која сведочи о догађајима од 31.10. и 17.11. 1918. године, Записници које овде приређујемо су писани руком. Доста има нечитко написаних делова. Писмо је ћирилично, искључиво црно мастило је коришћено, Првог записника од 31. 10 нема и нисмо сигурни да ли је вођен. Знамо да је била напета ситуација, ратна, па се о таквим формалностима није водило рачуна. Зато имамо сведочење др Славка Жупанског, који каже, да су се тада састали у порти Успенског храма и договорили о оснивању Српског народног одбора. Ови Записници које смо обрадили су замрзнута слика овог историјског тренутка и они сведоче како је дошло до формирања српских органа власти, које су проблеме имали приликом преузимања власти. Како је основана гарда, како је организована жандармерија, како је регулисан жељезнички саобраћај, како је успостављено нормално функционисање једног града. Ми смо ова истраживања даље наставили и за десетак дана у штампу улази и друга књига која говори о значајним личностима из Великог Бечкерека која су учествовала у преломним догађајима 1918.године.
Зоран Вељановић, је овим поводом рекао: -Ови Записници су књига која је произашла као резултат наших дугогодишњих истраживања. Предисторија њиховог настанка је оваква. На ову 104. годишњицу Уједињења и ослобођења ми у Војводини имамо тек друге по реду записнике који су објављени. Пре ове наше књиге, покојни академик Богумил Храбак је објавио Записнике Темишварског народног већа 1956. године у зборнику Матице српске за друштвена питања. Од тада, до ове наше књиге, записника из Великог Бечкерека није објављена ни једна једина страница.Постојало је 211. политичких општина, организованих као одбори, већа од Темишвара до Новог Сада, од Панчева до Сегедина и Баје. Резултати овог истраживања, показују одјек тежње српског народа у Војводини, за правдом и слободом. Они одржавају једну црвену нит, од Мајске Скупштине 1848. године у Сремским Карловцима, где су Срби изгласали Српско Војводство, позивајући се на привилегије, које су аустријски цареви давали Србима за ратне заслуге широм Европе. Осим права на име, језик, веру, писмо ћирилично, обећали су им територијалну аутономију са војводом на челу. Десетак година је то и било с тим што је цео тамишки Банат укључен без граничара а Србин био подвојвода. То је дакле нагодбом укинуто. Одјек те тежње за правом и правдом и слободом била је промена става након укидања аутономије где су сада српски прваци дошли до идеје и намере да се отцепе од Аустро-Угарске која им је укинула аутономију, Било је јасно да ће се та земља распасти, јер таква је била ситуација на Солунском фронту после 15.08..када је српска војска пробила фронт и незадрживо кренула ка северу. То је учврстило др Жупанског и банатске Србе у одлуци да се отцепе од те и такве државе, која је гушила њихова основна права и присаједине матици Србији.
На промоцији књиге “Записници Српског народног одбора у Великом Бечкереку 1918”, у препуној Барокној сали Градске куће, говорио је председник Скупштине града Чедомир Јањић, директор Зрењанинске гимназије, историчар Душан Радаковић, директор Историјског архива Новог Сада историчар Петар Ђурђев и Директор ГНБ „Жарко Зрењанин“ Милан Бјелогрлић.
Финансијска средства за издавање ове књиге обезбедило је Министарство културе и информисања Републике Србије.
Историски архив Зрењанин
