ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА СРПСКЕ АРХИВИСТИКЕ: МИЛАН ЂУКАНОВ (1934-2021)

Одласком Милана Ђуканова српска архивистика изгубила је вредног посленика. Постојани темељи Историјског архива које је као директор својом стручношћу, несебичним ангажовањем и примером ојачао и укрепио, као и завичајна историографија којој је допринео, обавезују нас да не заборавимо животну повест човека који је постао својеврсни чувар сећања и прошлости банатског поднебља.

Родио се 22. фебруара 1934. године у Шупљаји (данашњи Крајишник) где му је отац Павле службовао као општински подбележник, а мајка Јелена, рођена Поповић, била уговорни поштар. Породица Ђуканов (крсна слава Свети Никола) вуче порекло из Мокрина, где се родио Миланов деда Димитрије, који се бавио трговином, а поред тога био и познати предузимач у пословима рестаурације старих цркава.

Када му је син Павле у Априлском рату 1941. године погинуо у окршају са Немцима код Шурјана (једна од првих југословенских жртава у Другом светском рату), Димитрије се налазио у самом селу где су у току били завршни радови на новоподигнутој цркви Вазнесења Господњег.

Први разред основне школе Милан је завршио у Штефансфелду (немачки назив за Шупљају) 30. јуна 1941. године, да би више разреде окончао у Јаши Томићу, где је 1948. године завршио и Непотпуну мешовиту гимназију.

За његову професионалну службу и каријеру у архивистичкој делатности од пресудног значаја биле су студије на групи за историју Филозофског факултета у Београду током којих се формирала његова свест о историјским изворима, критички однос и напослетку својеврсна пасија за откривањем, евидентирањем и чувањем писаних историјских извора.

Међу предавачима на факултетским студијама Милан Ђуканов имао је привилегију да слуша предавања златне генерације српске историографије међу којима су била велика имена: Георгије Острогорски, Виктор Новак, Фанула Папазоглу, Михајло Динић, Јорјо Тадић, Васо Чубриловић и други. Своје темељно и исцрпно познавање архивистике црпео је из предавања које му је на основним студијама држао Илија Синдик. Дипломирао је 1959. године.

Радни однос у Државном историјском архиву среза Зрењанин засновао је 1963. године. Стручно усавршавање Милан Ђуканов наставио је уписавши постдимпломске студије у Загребу у току академске 1970/71. године у оквиру Центра за студије библиотекарства, документације и информационих знаности на Свеучилишту у Загребу. Положивши архивистички испит 1973. године постао је први архивиста од оснивања зрењанинског Архива. Као најстручнији кандидат у два мандата је постављан за управника и потом директора архива: од 1964. до 1980. године и од 1992. до 2001. године.

Поред великог броја написаних историјских бележака, сумарних и аналитичких инвентара и сређених фондова од изузетног и великог значаја, Милан Ђуканов је иза себе оставио и вредне публикације које су постале назаобилазна литература и полазиште у истраживању завичајне историје. Средивши фонд првог српског пречанског народног одбора који је основан у предвечерје ослобођења 1918. године, издао је књигу „Српски народни одбор у Великом Бечкереку 1918. године“ у којој су на основу архивске грађе расветљени кључни бечкеречки дани с краја Великог рата, од оснивања одбора до уласка српске војске у варош. Написао је и кратку монографију о Јаши Томићу. Као искусан историчар и архивски радник био је члан редакционог одбора и аутор два поглавља „Монографије Зрењанин“. Учествовао је у снимању бројних емисија и документарних филмова о историји Зрењанина.

Звање архивског саветника, као највише у архивској струци, понео је 1989. године. Био је члан републичких комисија за категоризацију архивске грађе, доделу виших звања и комисије за припрему прославе стогодишњице Архива Србије. У знак признања за велике заслуге у архивској струци Архив Србије доделио је Милану Ђуканову престижну награду „Златна архива“ из фонда Александра Арнаутовића 15. децембра 1999. године. Друштво архивских радника Војводине доделило му је награду „Др Димитрије Кириловић“ 22. јуна 2012. године.

Када се саберу мисли и сведу утисци о његовом плодном раду, било да је реч о њему као директору, архивисти или пак историчару, Милан Ђуканов остаће заувек пример на који се треба угледати и са поносом стремити.

Историчар архивист Слободан Милин

Историјски архив Зрењанин, 09/03/2021  Лист Зрењанин

Поделите објаву

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Можда ће Вас занимати и...