У Банатском Карађорђеву свечано представљена капитална „Сабрана дела (I–XIV)“ академика Данила Н. Басте

У организацији Историјског архива Зрењанин и Месне заједнице Банатско Карађорђево, у петак, 29. маја 2026. године са почетком у 18 часова, одржана је изузетна културна и духовна светковина. Нашим завичајцима и научној јавности представљени су „Сабрани списи (I–XIV)“ академика Данила Н. Басте, једног од најзначајнијих савремених српских филозофа, правних мислилаца и дугогодишњег професора Правног факултета Универзитета у Београду.

Овај капитални издавачки подухват, који у четрнаест гломазних томова сажима деценије прегалачког рада, филозофских промишљања и дубоких правно-историјских анализа, окупио је у просторијама Месне заједнице бројне поштоваоце Бастиног дела, његове завичајце, али и истакнуте српске интелектуалце. Програм ове несвакидашње трибине надахнуто је водио Предраг Маљковић Пеги.

Први филозофски импулси

Пред присутнима, међу којима су седели и његови драги пријатељи из дечачких дана, емотивним и топлим словом обратио се сам академик Данило Н. Баста. Он је нагласио да је све оно што је суштински имао да каже већ записано и уткано у ове „гломазне књиге“, али је истовремено искористио прилику да осветли саме почетке свог интелектуалног пута.

Иако је у свом раду и јавном деловању увек непоколебљиво инсистирао на значају свог каснијег учитеља и истинског духовног оца, знаменитог српског филозофа Михаила Ђурића, академик Баста је овом приликом открио један дирљив детаљ из својих зрењаниских гимназијских дана:

„…Пре Михаила Ђурића, у гимназији – овде седе моји драги пријатељи који су дошли на ово вече и који су се са мном школовали – ми смо имали једног учитеља филозофије који се звао Омер Маринков. Он је био слеп. То је сада веома занимљиво. Mи као ђаци долазили смо код њега кући да му читамо оно што је он сматрао да треба да чује. А био човек заиста предан филозофији, умео је да придобије ђаке. Ја се њега са великом радошћу и захвалношћу сећам и дан-данас. Мислим да је од њега потекао тај почетни импулс који ме је просто упутио на филозофију, упутио заувек и неопозиво. Михаило Ђурић је дошао после, то је сасвим нешто друго, не мање важно, свакако још и важније, али важно је како се почне. Јер, да кажем као стари Грк: како је нешто почело, тако ће се и крају привести, тако ће се и окончати…“

Стил као беспризивни рукопис духа

О књижевно-филозофском стилу и етичкој димензији Бастиног стваралаштва веома надахнуто је говорио проф. др Јован Пејчић. Наводећи класичне дефиниције стила кроз историју мисли, Пејчић је направио јасну паралелу са пишчевим унутрашњим бићем:

„Шопенхауер је знао кад је написао да је стил, цитирам: ‘физиономија духа свога аутора’. Завршен цитат. Божидар Кнежевић изнео је са своје стране да је стил, када на делу имамо дух, цитирам: ‘беспризивно рукопис тога духа’. Коначно, ту је Бифоново уредрење за све и за сва времена, цитирам: ‘Стил је сам човек’. Академик Данило Н. Баста, етос његовога живота и логос његовог дела, управо су у свим погледима потврда par excellence Шопенхауерове, Кнежевићеве и Бифонове изреке.“

Према речима професора Пејчића, Бастина посвећеност суштинским питањима егзистенције представља трајни залог срској култури:

„…богатство, истинољубивост, изражајност, дубина и лепота филозофских казивања Данила Н. Басте, посвећеност његова фундаменталном у људској егзистенцији и духовном стварању, посвећеност народу којем срећно припада и друштву с којим дели добро и зло, историју и садашњост, у најважнијем смислу осведочују и освештавају дар, труд, дело и судбину којима се чиста срца и бистра ума ваља поклонити…“

Достојан следбеник у одбрани слободне мисли

Проф. др Јовица Тркуља се у свом излагању биографије, посебно осврнуо на интелектуалну храброст и академски континуитет који академик Баста баштини. Он је подвукао историјску везу између Басте и његовог духовног узора, професора Михаила Ђурића, који је у тадашњој Брозовој Југославији претрпео тешке затворске и професионалне консеквенце због изречене критичке речи и тзв. „деликта мишљења“ приликом расправа о уставним амандманима почетком седамдесетих година.

„…Мислим да је су сам академик Ђурић, који је поднео најтеже консеквенце због „деликта мишљења“ у Брозовој Југославији и ти наши велики професори су у Данилу Басти добили тог достојног и доследног следбеника“, истакао је професор Тркуља, а потом се с дубоким поштовањем обратио домаћинима и самом аутору: „Ја мислим да вама, као колевци где је он поникао, служи на част што се, ето, овде Баста у Зрењанину родио, растао и израстао у оваквог аутора и ствараоца, један велики српски интелектуалац који вам, дакле, служи на понос. Хвала Данилу што ме је довео у ово ваше лепо место и хвала вама што сте ме саслушали…“

Ова значајна трибина у Банатском Карађорђеву остаће упамћена као вече у коме су се на најлепши начин укрстили завичајна љубав, врхунска филозофска мисао и дубока захвалност према учитељима који осветљавају путеве духа.

Вредна издања Зрењанинског архива на поклон академику

У оквиру ове изузетне вечери, Историјски архив Зрењанин узео је учешће као један од организатора догађаја. Том приликом, директорка архива Мирјана Баста уручила је уваженом академику вредан поклон – комплет значајних издања ове установе. Међу поклоњеним књигама нашле су се репринт монографије „Петровград” из 1938. године, студија „Знамените личности Великог Бечкерека из доба ослобођења и уједињења 1918.”, дело „Први српски народни одбор 1918. Уједињење” (као и пратећи зборник „Записници Српског народног одбора у Великом Бечкереку 1918.”), те најновија монографија „Срби у Банату (1411–1594) – два есејистичка погледа”.

Као знак захвалности и трајног сећања на овај сусрет, уважени академик је свим присутним гостима поклонио по примерак из богатог опуса својих ауторских књига.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ: АКАДЕМИК ДАНИЛО Н. БАСТА

Данило Н. Баста рођен је 1945. године у Петровграду (данашњем Зрењанину). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, након чега уписује Правни факултет Универзитета у Београду, где је дипломирао, магистрирао и докторирао.

Његов научни и професионални рад обележен је високим достигнућима:

Академска каријера: Провео је радни век на Правном факултету у Београду, прошавши сва звања од асистента до редовног професора на предметима Теорија државе и права и Историја политичких и правних теорија.

Српска академија наука и уметности (САНУ): За дописног члана САНУ изабран је 2003. године, а за редовног члана 2012. године у оквиру Одељења друштвених наука.

Области истраживања: Свестрано се бави филозофијом права, историјом политичких доктрина, немачком класичном филозофијом (посебно делима Имануела Канта и Јохана Готлиба Фихтеа), као и проучавањем српске правне и филозофске баштине.

Преводилачки рад: Дао је огроман допринос српској култури преводећи капитална, обимна и тешка дела водећих немачких филозофа на српски језик.

Историјски архив Зрењанин