На предавању посвећеном Великобечкеречком програму, Светозару Милетићу и значајним личностима српске историје, историчари и архитекте подсетили су на идеје и људе који су оставили дубок траг у политичком, националном и културном развоју Војводине.
Историчар Милан Радаковић из Историјског архива Зрењанина подсетио је да је прва конференција о Бечкеречком програму одржана 1869. године у старој згради магистрата, а друга 1872. године. Говорећи о Светозару Милетићу и његовој Српској народној слободоумној странци, Радаковић је истакао да се управо навршава 125 година од смрти овог великана, као и да се 22. фебруара обележава 200 година од његовог рођења. Он је нагласио да Милетићу није посвећено довољно пажње и да је обавеза данашњих генерација да млађима приближе његов лик и дело, као и улогу Михајла Пупина и Славка Жупанског у борби за права српског народа на овим просторима.
Историчар Лазар Сретеновић истакао је да је том приликом повезао две наизглед временски удаљене теме – Великобечкеречки Милетићев програм и Велику народну скупштину одржану у Новом Саду 25. новембра 1918. године. Он је нагласио да је кључна спона између ова два догађаја био Никола Брашован, отац архитекте Драгише Брашована. Према његовим речима, Никола Брашован, учитељ и блиски сарадник Јаше Томића, својим везама је омогућио зету Славку Жупанском да директно преговара са Томићем о оснивању Српског народног одбора за Војводину, односно Барању, Бачку и Банат. Тиме су, како је наглашено, постављене кључне идеје за Велику народну скупштину и коначно прикључење Војводине Краљевини Србији, уз паралелну бригу о заштити националних мањина у новој држави.
Архитекта др Дарко Полић говорио је о значају Драгише Брашована на локалном, националном и светском нивоу, нагласивши пресудан утицај Славка Жупанског, тадашњег торонталског жупана, на Брашованов долазак и рад у Великом Бечкереку (Петровграду, Зрењанину). Према његовим речима, Брашован је у плановима развоја града посебан акценат ставио на српске делове који су у време Аустроугарске били урбанистички запостављени, чиме је дао снажан допринос националној идеји која је на крају победила. Након званичног дела, Полић је стручно водио присутне кроз изложбу о Драгиши Брашовану у савременој Галерији Зрењанин.
У наставку трибине, у разговор се укључио и Милан Бјелогрлић, један од оснивача удружења „Светозар Милетић“ у Зрењанину. Посебан утисак оставило је обраћање Бојане Личанин, рођене Жупански, унуке др Славка Жупанског, која је са својом децом присуствовала догађају. Она је истакла да је, како време пролази, све свеснија и поноснија што је потомак тако значајне историјске личности, чије дело и данас има снажан одјек.
